Ko sam zapravo ja?

Ko sam zapravo ja?

Ne znam. Možda.. Setio sam se! Ja sam kreten. Blaga reč kada je pročitam, ali opet i nije jer sam to shvatio. Kasno. Jednog jutra se probudim, obučem se, pogledam se u ogledalo i shvatim da to odelo nije moje. Da to nije odelo koje želim da obučem. Da su mi rukavi premali, da me sve pecka od tog loše skrojenog materijala. Da te steže negde oko leve sise. Shvatim da sam obukao onakvo odelo kakvo vi želite da vidite na meni. Onda se svučem, iscepam ga i sašijem novo. Ono koje sam oduvek želeo da me ne vide u njemu. Neka tako i ostane. Jer….meni je lepo, a za tebe me boli i steže mnogo niže od leve sise.

Tu sam samo da tebi bude dobro.
Tu sam samo da tebi bude bolje.
Tu sam samo da živim za tebe.
Tu sam samo da trpim za tebe.
Tu sam samo da trpim tebe.
Tu sam samo da budem kreten.
Tu sam, a znam da ti nećeš biti tu za mene.
Tup sam.
Tu sam, a znam da ćeš da me sjebeš.
Tu sam, a ne razumem zašto.
Tu sam jednostavno da živim život kako ti želiš.
Tu sam bio, ali više nisam.

Bio sam tu. Više nisam.
Bio sam tu. Oterao si me.
Bio sam tu. Ostao sam neshvaćen.
Bio sam tu. Uvredio si me.
Bio sam tu. Shvatio sam.
Bio sam tu. Hvala ti.
Bio sam tu. Otišao sam.

Otišao sam. Zbog sebe.
Otišao sam. Neću se vratiti.
Otišao sam. Neshvaćen.
Otišao sam.
Otišao sam. Fizički.

Otišao sam, bio sam, ali sam i dalje tu.
Prijatelju.
Krpelju.
Pijavico.
Pičko jedna.

Možda sam ja napisao, a možda i moja zla sujeta.